Dugo se smatralo da je izdržljivost ograničena umorom mišića koji se javlja kao posledica trošenja energije ili nedostatka kiseonika. Drugim rečima, kada mišićima ponestane energije i kiseonika, oni odustaju i tada prestajemo sa aktivnošću. Međutim, čini se da nije tako jednostavno. Postoje brojni primeri sportista koji su nastavili i nakon što su bili krajnje iscrpljeni. Nešto ih je i dalje teralo da nastave.
Krajem 90-ih godina pojavila se nova teorija koja je pokušala da objasni zašto odustajemo. Po toj teoriji, razlog zašto odustajemo se nalazi u mozgu. Naime, smatralo se da postoji podsvesni inteligentni sistem u mozgu koji upravlja našim mišićima i pazi na to da brzina ili snaga potrebna za obavljanje aktivnosti nikada ne premaši mogućnosti tela. Dakle, taj sistem pazi da ne preteramo i da na vreme stanemo. Međutim, ni ovaj model u potpunosti ne objašnjava činjenicu da sportisti zapravo imaju veliku kontrolu nad svojim ponašanjem i sami mogu odlučiti kada će odustati.
Danas se čini da se razlog zašto odustajemo zaista nalazi u mozgu. Međutim, svesni deo mozga donosi tu odluku i to na temelju nečega što su istraživači nazvali „percepcija truda“. To je osećaj koliko nam je aktivnost teška i naporna. Po ovom modelu, odustajemo ako imamo osećaj da nam je aktivnost preteška. Tačnije, odustajemo kada je trud koji smo uložili u aktivnost zapravo maksimalan trud koji smo spremni uložiti. Dakle, naša motivacija i želja određuju kada ćemo odustati. Zato bi bilo dobro zapitati se koliko ste truda spremni uložiti? Ako ste spremni uložiti više truda, teže ćete odustati.
Šta nam može pomoći?
Jedan od načina je svakako kondicioni trening. Na taj način povećavate svoje sposobnosti i znate da možete više. Jedan naš sportista je dugo mislio da nema dovoljno snage da završi trku u istom ritmu pa bi pred kraj obično usporio, sve dok jednom nije probao i video da može završiti trku čak i nakon što malo podigne svoj ritam!
Drugi način je smanjiti nivo percipiranog truda, odnosno hteti uložiti više. Ako želite više, više ćete i postići. Motivacija je vrlo složena, ali pravilno postavljeni ciljevi i merenje angažmana mogu vam pomoći. Takođe, dobro je I slušati pozitivni unutrašnji glas kao oblik ohrabrenja.
Još jedan mogući trik je pripremiti se na najgore. Naime, ako se tokom izvođenja aktivnosti osećamo bolje nego što smo očekivali, percepcija truda je manja i spremni smo uložiti više.
Dakle, ono nešto što tera sportiste da nastave i nakon što su vidno iscrpljeni je upravo njihova snažna želja koja im ne da da odustanu. Snažna želja, jasan cilj i velika motivacija su razlozi zbog kojih neki postižu više.
Želite li Vi postići više i pobediti u igri tela i uma?
Članak preuzet sa mentalnitrening.com