Joga ima potvrđeno niz pozitivnih učinaka na zdravlje, pa tako ova veština doprinosi fleksibilnosti i snazi mišića, smanjenju bolova u leđima, a ima pozitivne učinke i na smanjenje viška kilograma i poboljšanje opšteg stanja organizma.
Pogrešne koncepcije o jogi
Ali, kao i u drugim tehnikama i vrstama vežbanja, i oko joge se često širi niz pogrešnih koncepcija, shvatanja i mitova, a neke od njih potiču i sami učitelji joge. Neke od njih su:
Joga izgrađuje izdužene i vretenaste mišiće
Izduženi i vretenasti mišići nisu rezultat vrste aktivnosti koja se sprovodi već prvenstveno, genetike i malo je mogućnosti da se na izgled mišića utiče odabirom vrste aktivnosti koja se sprovodi. Naime, mnogi se odlučuju za jogu, jer mnogi učitelji na ovaj način reklamiraju ove vrste fizičke aktivnosti.
Pozitivni učinci koje joga osigurava su poboljšanje fleksibilnosti i snage, poboljšanje kontrole i dubine disanja, postizanje bolje opuštenosti u stanju odmora i poboljšanje koordinacije i balansa, ali NE i duže i izduženije mišiće.
Naime, mišići imaju svoja hvatišta, mesta gde počinju i gde završavaju, a na oba mesta, mišić je tetivom spojen za kost. Dakle, radi se o fiksiranim mestima koja određuju dužinu mišića I zbog toga je ona nepromenjiva bez obzira kojom se fizičkom aktivnošću pojedinac bavi.
Primera radi, istezanje povećava opseg pokreta, ali nema dokaza da istezanje izdužuje mišiće. Dodatno, potvrđeno je da istezanje pozitivno utiče na živčani sistem. Istezanje menja percepciju i toleranciju na senzacije koje istezanje pobuđuje. Pojednostavljeno, istezanje smanjuje percepciju pretnje od strane mozga i živčanog sistema i tako povećava „toleranciju na istezanje“. Telo omogućava da se više istegnete, šaljući mozgu kasnije nego pre poruku: „opasnost, previše se istežemo!“, čime se naknadno aktiviraju i zaštitni mehanizmi u mišićima.
Dakle, ako uzmemo u obzir sve rečeno, mišić ne možemo učiniti dužim, ali svakako možemo jačim, a samim tim će mišić postati i izraženiji, a masnoće će biti manje. Jedini način da se mišić ojača jeste progresivno povećanje opterećenja koje se na njega vrši.
Joga je potpuno sigurna i ne možete se povrediti
Nažalost, nema fizičke aktivnosti koja ne može biti krivac za povredu. Jasno je samo da i ako svaki dan, redovno sedite određenu količinu vremena I ne mičete se, to može izazvati povrede.
Joga može biti krivac za niz povreda, baš kao i u bilo kojoj drugoj aktivnosti. Povrede koje su moguće idu od povreda diskova, zglobova, istegnuća mišića i slično. Takođe, tetive, ligamenti i hrskavica mogu od izometričkih aktivnosti i preteranog istezanja biti deformisane, a to se u jogi može dogoditi od predugog držanja pojedinih položaja.
Stoga, kako bi se izbegle povrede i smanjio rizik, polaznicima časova joge, kao i svim drugim vežbačima, savetujemo da slušaju svoje telo. Važno je prepoznati i naučiti razliku između bola i napora. Naime, napor je rezultat aktivnosti, dok bol može biti temelj nastanka povrede. Stoga, joga može biti opasna i krivac za povrede jednako kao i druge fizičke aktivnosti, pogotovo ako se izvodi na nepravilan način i ne uzimajući u obzir pojedinačne specifičnosti svakog vežbača.
Položaj Lotusa idealan je za meditaciju
Položaj Lotusa (Padmasana) zahteva ekstremnu eksternu rotaciju zgloba kuka što je mnogim neizvodljivo. Ako u kuku nema tolikog opsega pokreta i mobilnosti, a silom pokušavate stopalo podići na nadkolenicu suprotne noge, ono što će patiti jeste – koleno. Dakle, postizanjem ovog položaja se neće doći u položaj savršen za meditaciju.
Naime, idealna pozicija i postura za meditaciju je ona u kojoj je postignut balans opuštenosti i napora u kojoj se može opušteno disati i u kojoj se može ostati dovoljno dugo, koliko traje meditacija. Za položaj u kojem se radi meditacija je bitno da se osoba oseća ugodno, da nema bolova u niti jednom zglobu, mišiću ili drugoj strukturi.
Joga je jedina i dovoljna telesna aktivnost koja vam je neophodna
Ovo bi bilo tačno samo u jednom slučaju: kada je jedino što kroz dan radite bilo vežbanje joge. Naime, naše telo je sposobno učiniti ono za što ga mi pripremimo. Dakle, praktikovanje joge ne priprema telo i ne potiče muskularne adaptacije za podizanje tereta, trčanje, skokove u vis, bacanja i slične obrasce kretanja koje svakodnevno izvodimo, u svakodnevnim aktivnostima poput nošenja kesa iz prodavnica, trčanje preko semafora, penjanje uz stepenice, bacanje smeća i slično.
Dakle, joga je izvrstan dodatak svim drugim vrstama fizičke aktivnosti, ali se ne savetuje da ona bude jedina aktivnost kojom se bavite. Imajte na umu prednosti i nedostatke koje joga ima, baš kao i druge aktivnosti, i uvrstite je s drugim raznovrsnim aktivnostima u svoj nedeljni raspored aktivnosti, a s ciljem poboljšanja vlastitih specifičnih sposobnosti i realizacije zacrtanih fitness ciljeva.